Pojam virtuelna stvarnost (Virtual Reality) datira sa kraja 19. i početka 20. veka, ali je svoju ekspanziju doživeo početkom novog milenijuma i sa razvojem savremenih tehnologija. Decenijama unazad radilo se na inovacijama koje bi virtuelnu stvarnost približile običnom čoveku, a smatra se da je najveći iskorak napravljen 2010. godine, kada je osamnaestogodišnji Palmer Laki kreirao prototip Oculus Rift headseta.
Od tog momenta do danas mnogo se toga dešavalo na polju virtuelne stvarnosti. Različite vrste hardvera su predstavljene javnosti i može se reći da je VR našao primenu u mnogim nišama, ali i dalje ostaje pitanje da li je opravdao očekivanja i šta nas čeka u budućnosti.
Petnaest godina VR-a – Gde se trenutno nalazimo?
Ako konstatujemo da je 2010. godina označila početak virtuelne stvarnosti kakvu trenutno poznajemo, dobar je trenutak da se napravi određena vrsta preseka i evaluacija onoga što smo do sada mogli da vidimo u procesu razvoja VR-a.
Pođimo od toga da se vrituelna stvarnost usko vezuje za hardvere, odnosno sredstva putem kojih možemo da je doživimo. Tu se pre svega misli na headsetove (naočare) i senzore dodira i pokreta koji nam omogućavaju da vršimo interakciju sa virtuelnim svetom.
Pomenuti projekat Oculus Rift pokrenuo je revoluciju, a od 2017. godine većina tehnoloških giganata kao što su Google, Apple, Microsoft, Sony, Samsung i HTC radila je na razvoju svojih headsetova čime su iz godine u godinu pomerane granice.
Do sada je najveći hajp nastao početkom 2023. godine kada su Apple i Meta lansirali svoje VR headsetove pod imenima Apple Vision Pro i Meta Quest 3.
Da li je VR zaživeo među „običnim ljudima“?
Budimo iskreni, da bi se virtuelna stvarnost konzumirala na najbolji mogući način, neophodno je da posedujete neki od popularnih headsetova koji su trenutno dostupni na tržištu, a slobodno se može reći da se radi o skupim igračkama.
Popularni Apple Vision Pro košta preko 3,000 dolara i svakako nije nešto što prosečan pojedinac može sebi da priušti, a pritom se postavlja i pitanje da li takva investicija ima smisla ako se uzme u obzir da virtuelna stvarnost još uvek nema široku primenu.
Gde se sve koristi virtuelna stvarnost?
Mora se priznati da je upotreba virtuelne stvarnosti i dalje najrasprostranjenija u svetu gejminga, odnosno u industriji zabave. Gejmeri su ti koji su dobro upoznati sa upotrebom headsetova putem kojih imaju interakciju sa virtuelnom stvarnošću, a jedna od zanimljivih primena VR-a jeste u iGaming industriji. Na primer, najbolja online kazina za 2025 već uvode VR igre koje igračima pružaju osećaj da zaista sede za stolom za rulet ili blekdžek, čime se granica između virtuelnog i realnog gotovo briše.
Osim pomenutog, virtuelna stvarnost opšteprihvaćena u filmskoj i muzičkoj industriji, a logično je da jednako dobro prolazi i u svetu društvenih mreža.
Šta je sa ozbiljnom primenom?
Ako sklonimo po strani industriju zabave, VR je svoju primenu našao i u ozbiljnim granama kao što su medicina, edukacija i arhitektura. Upravo su te oblasti pokazatelj da virtuelna stvarnost ima potencijal da u budućnosti napravi dalji iskorak.
Ako govorimo o medicini, VR se već koristi za obučavanje lekara, posebno u oblasti hirurgije jer se svi kompleksni zahvati prethodno mogu obaviti u kontrolisanom virtuelnom okruženju, bez rizika da se ugrozi život pacijenta. Jednako dobro VR se pokazao i u tretiranju pacijenata sa mentalnim poteškoćama, kao i u procesu uspostavljanja dijagnoze kod pacijenata, njihovog tretiranja i dobijanja povratnih informacija koje vode daljem razvoju medicine.
Arhitektura je još jedna oblast u kojoj je VR jako lepo prihvaćen. U svetu ljudi koji imaju zajednički cilj da izgrade nešto lepo i funkcionalno, od ključnog je značaja da unapred mogu da vide kako će neka građevina izgledati čak i pre postavljanja temelja. Arhitekte svoje klijente upoznaju sa dizajnom i funkcionalnošću projekta koristeći virtuelnu stvarnost i sve njene prednosti.
Šta nas čeka u godinama koje slede kada je u pitanju virtuelna stvarnost?
Iz svega rečenog, nije teško zaključiti da virtuelna stvarnost još uvek nije napravila ekspanziju onako kako smo to očekivali početkom prošle decenije. Možda je bolje reći da se i dalje nalazimo u procesu razvoja virtuelne stvarnosti koja nesumljivo ima potencijal da preraste iz nišne tehnologije u svakodnevni deo našeg života.
Očekuje se da će budući VR uređaji postati pristupačniji, lakši i tehnološki napredniji, sa realističnijom grafikom i boljom integracijom sa veštačkom inteligencijom. To znači širu primenu u obrazovanju, medicini i poslovnim okruženjima, dok će u industriji zabave VR sve više brisati granicu između digitalnog i realnog sveta.
Leave a Comment