Šta su društveni mediji?

Pogledajte bliže šta su društveni mediji zapravo

Društveni mediji su fraza koju često vidimo ovih dana, često da opišemo ono što objavljujemo na sajtovima i u aplikacijama kao što su Facebook, Tvitter, Instagram, Snapchat i drugi. Dakle, možete zaključiti da su društveni mediji web sajtovi koje omogućavaju ljudima da komuniciraju jedni s drugima.

Ali ako koristimo termin da opišemo sajt kao što je Facebook, a takođe i sajt kao što je Digg, plus sajt kao što je Wikipedija, pa čak i sajt kao što je I Can Has Cheezburger, onda počinje da postaje sve zbunjujuće. Šta su zapravo društveni mediji?

Termin je toliko nejasan da se u osnovi može koristiti za opisivanje skoro svake web stranice na internetu danas. Ili možda ne?

Trending

Instagram i Facebook uvode pretplatu: Hoćete li ih koristiti?

Neki ljudi imaju više ograničen pogled na društvene medije, često ih izjednačavaju sa društvenim mrežama (a.k.a. Facebook, Tvitter, itd.). Drugi ljudi ne smatraju da blogovi spadaju u kategoriju društvenih medija.

Čini se kao da svako ima svoje lično mišljenje o tome šta društveni mediji jesu, a šta nisu. Ali hajde da zaronimo dublje u opšti koncept da bismo stekli jasnije i preciznije razumevanje.

Dakle, šta su društveni mediji?

Umesto da definišete termin koristeći gomilu dosadnog žargona koji bi verovatno samo dodatno zakomplikovao stvari, možda je najbolji način da ga jasnije razumete da ga razložite na jednostavnije termine. Za početak, pogledajmo svaku reč pojedinačno.

‘Društveni’ deo: odnosi se na interakciju sa drugim ljudima deljenjem informacija sa njima i primanjem informacija od njih.

„Medijski“ deo: odnosi se na instrument komunikacije, kao što je internet (dok su TV, radio i novine primeri tradicionalnijih oblika medija).

Iz ova dva odvojena pojma možemo izvući osnovnu definiciju zajedno:

Društveni mediji su komunikacioni alati zasnovani na webu koji omogućavaju ljudima da komuniciraju jedni s drugima tako što dele i konzumiraju informacije.

Da, to je široka definicija – ali imajte na umu da su društveni mediji veoma širok pojam. Ovo je verovatno onoliko specifično koliko možemo da dobijemo, a da se previše ne fokusiramo na konkretniju podkategoriju društvenih medija.

Uobičajene funkcije društvenih medija

Sledeća lista je karakteristična za sajtove društvenih medija. Ako se pitate da li se određeni sajt može klasifikovati kao društveni ili ne, pokušajte da potražite bar jednu od ovih funkcija.

• Lični korisnički nalozi: Ako sajt dozvoljava posetiocima da kreiraju sopstvene naloge na koje mogu da se prijave, onda je to dobar prvi znak da se može koristiti za neku vrstu interakcije zasnovane na korisniku — možda društvenu interakciju. Iako je moguće anonimno deliti informacije ili komunicirati sa drugima na mreži, potreba da prvo napravite neku vrstu korisničkog naloga je uobičajena, standardna stvar.
• Stranice profila: Pošto su društveni mediji sve o komunikaciji, stranica profila je često neophodna da bi se predstavio/la kao pojedinac i dao im se prostor za kreiranje sopstvenog ličnog brenda. Često uključuje informacije o pojedinačnom korisniku, kao što su fotografija profila, biografija, web sajt, fid nedavnih postova, preporuke, nedavne aktivnosti i još mnogo toga.
• Prijatelji, pratioci, grupe, hashtagovi i tako dalje: Pojedinci koriste svoje naloge za povezivanje sa drugim korisnicima. Takođe ih mogu koristiti da se pretplate na određene oblike informacija.
• Fid sa novostima: Kada se korisnici povežu sa drugim korisnicima na društvenim medijima, oni u suštini govore: „Želim da dobijem informacije od ovih ljudi“. Te informacije se za njih ažuriraju u realnom vremenu preko njihovog feeda vesti.
• Personalizacija: Sajtovi društvenih medija obično daju korisnicima fleksibilnost da konfigurišu svoja korisnička podešavanja, prilagode svoje profile da izgledaju na određeni način, organizuju svoje prijatelje ili pratioce, upravljaju informacijama koje vide u svojim fidovima vesti, pa čak i daju povratne informacije o tome šta rade.
• Obaveštenja: Svaki sajt ili aplikacija koja obaveštava korisnike o određenim informacijama definitivno igra igru društvenih medija. Korisnici imaju potpunu kontrolu nad ovim obaveštenjima i mogu izabrati da primaju tipove obaveštenja koje žele.
• Ažuriranje, čuvanje ili objavljivanje informacija: Ako vam sajt ili aplikacija dozvoljavaju da objavite apsolutno bilo šta, sa ili bez korisničkog naloga, onda je to društveno! To može biti jednostavna tekstualna poruka, otpremanje fotografije, YouTube video, link do članka ili bilo šta drugo.
• Dugmad za sviđanje i odeljci za komentare: Dva najčešća načina na koje komuniciramo na društvenim medijima su dugmad koja predstavljaju „lajk“ plus odeljke za komentare gde možemo da podelimo svoja razmišljanja.
• Sistemi pregleda, ocenjivanja ili glasanja: Osim lajkovanja i komentara, mnogi sajtovi i aplikacije društvenih medija oslanjaju se na zajednički napor zajednice da pregleda, oceni i glasa za informacije koje znaju ili su koristili. Zamislite svoje omiljene sajtove za kupovinu ili sajtove za pregled filmova koji koriste ovu funkciju društvenih medija.

Koja je razlika između društvenih medija i društvenih mreža?

Kao što je ranije pomenuto, mnogi ljudi koriste pojmove društveni mediji i društvene mreže naizmenično kao da znače potpuno istu stvar. Iako je razlika suptilna, oni nisu isti. Društvene mreže su potkategorija društvenih medija.

Najlakši način da se razume razlika između društvenih medija i društvenih mreža je razmišljanje o terminima mediji i mreža odvojeno. Mediji se odnose na informacije koje zapravo delite — bilo da je to veza do članka, video snimka, animirani GIF, PDF dokument, jednostavno ažuriranje statusa ili bilo šta drugo.

Mreža, s druge strane, ima veze sa tim ko je vaša publika i odnosima koje imate sa njima. Vaša mreža može uključivati ljude kao što su prijatelji, rođaci, kolege, bilo ko iz vaše prošlosti, sadašnji kupci, mentori, pa čak i potpuni stranci.

Oni se svakako preklapaju, zbog čega postaje zbunjujuće. Na primer, možete da delite medije sa svojom društvenom mrežom da biste prikupili lajkove i komentare – oblik društvene mreže. Ali takođe možete samo da date glas za vezu na Redditu, koji je platforma društvenih medija, da biste pomogli zajednici i dali svoje mišljenje o pitanju bez ikakve namere da gradite odnose sa drugim korisnicima.

Još uvek zbunjeni? Pokušajte da razmišljate o društvenim medijima kao o voću. Jabuke, banane, pomorandže, grožđe, bobice, dinje i ananasi su deo šire kategorije voća na isti način kao što su društvene mreže, društvene vesti, obeležavanje društvenih stranica, vikiji, blogovi i privatne web poruke deo šire kategorije društvenih medija.

Da li su tradicionalni mediji takođe društveni mediji?

Tradicionalni mediji su pomenuti ranije u ovom članku samo da bi se demonstrirali širi primeri medija, ali nemojte se zavaravati misleći da su TV, radio i novine deo društvenih medija. Barem ne u potpunosti. Linija povučena između njih dvoje se polako smanjuje kako svaki nastavlja da se razvija.

Društveni mediji vam ne daju samo informacije, već stupaju u interakciju s vama dok vam daju te informacije. Ova interakcija može biti jednostavna kao da tražite vaše komentare ili da vam dozvolimo da glasate za članak, ili može biti složena kao da vam Flikster preporučuje filmove na osnovu ocena drugih ljudi sa sličnim interesovanjima.

Zamislite redovne medije kao jednosmernu ulicu u kojoj možete čitati novine ili slušati izveštaj na televiziji, ali imate veoma ograničenu mogućnost da date svoje mišljenje o tome. Društveni mediji, s druge strane, su dvosmerna ulica koja vam takođe daje mogućnost da komunicirate.

Da li su blogovi deo društvenih medija?

Copiblogger je objavio zanimljiv članak pre nekoliko godina, iznoseći argument da su blogovi zaista društveni mediji, uprkos činjenici da ih ljudi ovih dana sami stavljaju u kategoriju. U stvari, blogovi su jedan od najstarijih oblika društvenih medija koji su dominirali webom mnogo pre nego što smo se družili i pratili sa svima na društvenim mrežama.

Ključne karakteristike koje čine blogove delom društvenih medija su njihovi korisnički nalozi, odeljci za komentare i mreže blogova. Tumblr, Medium, WordPress i Blogger su samo nekoliko primera velikih blog platformi koje imaju veoma aktivne mreže blogova u zajednici.

Koji su neki od poznatih problema sa društvenim medijima?

Društveni mediji nisu samo zabava i igre sa prijateljima, slavnim ličnostima kojima se divite i brendovima koje pratite. Postoji mnogo uobičajenih problema koje većina velikih platformi društvenih medija nije u potpunosti rešila, uprkos njihovim naporima da to učine.

• Spam: Društveni mediji olakšavaju pošiljaocima neželjene pošte — i stvarnim ljudima i botovima — da bombarduju druge ljude sadržajem. Ako imate Tvitter nalog, verovatno ste iskusili nekoliko praćenja ili interakcija sa spambotom. Isto tako, ako vodite WordPress blog, možda ste dobili neželjeni komentar ili dva koji je uhvatio vaš filter za neželjenu poštu.
• Sajber maltretiranje/sajber uhođenje: Deca i tinejdžeri su posebno podložni sajber maltretiranju jer preuzimaju više rizika kada je u pitanju objavljivanje na društvenim mrežama. A sada kada svi komuniciramo na društvenim mrežama preko naših mobilnih uređaja, većina velikih platformi omogućava deljenje naših lokacija, otvarajući vrata sajber-progoniteljima da nas ciljaju.
• Manipulacija slikom o sebi: Ono što korisnik objavljuje o sebi na društvenim mrežama predstavlja samo mali deo njihovog života. Dok pratioci mogu da vide nekoga ko je srećan i živi kroz svoje objave na društvenim mrežama na takav način da se osećaju dosadno ili neadekvatno u poređenju, istina je da korisnici imaju moć da u potpunosti kontrolišu šta rade, a šta ne žele da emituju na društvenim medijima kako bi manipulisali sopstvenom slikom o sebi.
• Preopterećenost informacijama: Nije neobično imati preko 200 Facebook prijatelja ili pratiti preko 1.000 Tvitter naloga. Sa toliko naloga koje treba pratiti i toliko ljudi koji objavljuju novi sadržaj, gotovo je nemoguće pratiti korak.
• Lažne vesti: Web sajtovi sa lažnim vestima promovišu veze do sopstvenih potpuno lažnih vesti na društvenim medijima kako bi privukle saobraćaj na njih. Mnogi korisnici uopšte nemaju pojma da su lažni.
• Privatnost/Bezbednost: Mnoge platforme društvenih medija i dalje bivaju hakovane s vremena na vreme uprkos tome što imaju dobre bezbednosne mere. Neki takođe ne nude sve opcije privatnosti koje su korisnicima potrebne da zadrže svoje informacije onoliko privatno koliko žele.

Šta je budućnost društvenih medija?

Teško je bilo šta tačno predvideti, ali ako se nešto može reći o budućnosti društvenih medija, verovatno će biti personalizovanije i manje bučne. Preterano deljenje će biti manji problem, a filtriranje irelevantnih informacija će postati jači trend.

Snapchat je platforma društvenih medija koja je zaista na čelu evolucije društvenih medija. Umesto da objavljujemo ažuriranja za sve naše prijatelje i pratioce da ih vide, mi više koristimo Snapchat dok komuniciramo u stvarnom životu — sa određenim ljudima samo u određeno vreme.

Druge velike društvene mreže kao što su Instagram i Facebook takođe su preuzele inspiraciju od Snapchata za svoju funkciju priča, integrišući skoro identične funkcije u sopstvene platforme, tako da korisnici imaju priliku da dele brze fotografije ili kratke video zapise koji su dostupni za gledanje samo 24 sata.

Ako ništa drugo, društveni mediji će verovatno krenuti više ka prolaznom deljenju radi bržeg, intimnijeg deljenja bez stresa da morate nešto da raznesete stotinama ili hiljadama pratilaca koji ostaju tamo osim ako se ručno ne izbriše. Pritisak prikupljanja tona lajkova i komentara na redovnim objavama na društvenim mrežama takođe igra ogroman faktor, sugerišući da bi ležerniji oblici društvenog deljenja, kao što su priče, mogli biti način budućnosti društvenih medija.