Objašnjenje statičke IP adrese i kada biste trebali da je koristite.
Statička IP adresa je IP adresa koja je ručno konfigurisana za uređaj umesto one koju je dodelio DHCP server. Zove se statična jer se ne menja u odnosu na dinamičku IP adresu, koja se menja.
Ruteri, telefoni, tableti, stoni računari, laptopovi i bilo koji drugi uređaj koji može da koristi IP adresu mogu se konfigurisati da imaju statičku IP adresu. Ovo se može uraditi tako što uređaj daje IP adrese (kao što je ruter) ili ručnim unošenjem IP adrese u uređaj sa samog uređaja.
Statičke IP adrese se takođe ponekad nazivaju fiksnim IP adresama ili namenskim IP adresama.
Zašto biste koristili statičku IP adresu?
Drugi način razmišljanja o statičkoj IP adresi je razmišljanje o nečemu poput adrese e-pošte ili fizičke kućne adrese. Ove adrese se ne menjaju – one su statične – i olakšavaju kontaktiranje ili pronalaženje nekoga.
Slično tome, statička IP adresa je korisna ako hostujete web sajt od kuće, imate server datoteka u mreži, koristite umrežene štampače, prosleđujete portove na određeni uređaj, pokrećete server za štampanje ili koristite program za daljinski pristup. Pošto se statička IP adresa nikada ne menja, drugi uređaji uvek tačno znaju kako da kontaktiraju uređaj koji je koristi.
Na primer, ako je statička IP adresa podešena za računar u kućnoj mreži. Kada računar ima određenu adresu vezanu za njega, ruter se može podesiti da uvek prosleđuje određene dolazne zahteve direktno tom računaru, kao što su FTP zahtevi ako računar deli datoteke preko FTP-a.
Ne korišćenje statičke IP adrese (korišćenje dinamičke IP adrese koja se menja) predstavlja problem ako hostujete web sajt, na primer, jer sa svakom novom IP adresom koju računar dobije, morate da promenite podešavanja rutera da biste prosleđivali zahteve na tu novu adresu. Ako ovo zanemarite, to bi značilo da niko ne bi mogao da dođe do vašeg web sajta jer ruter nema pojma koji je uređaj u mreži onaj koji opslužuje web lokaciju.
Još jedan primer statičke IP adrese na poslu je sa DNS serverima. DNS serveri koriste statičke IP adrese tako da uređaji uvek znaju kako da se povežu sa njima. Ako se često menjaju, morali biste redovno da rekonfigurišete te DNS servere na ruteru ili računaru da biste koristili internet.
Statičke IP adrese su takođe korisne kada je ime domena uređaja nedostupno. Računari koji se povezuju sa serverom datoteka u mreži na radnom mestu, na primer, mogu biti podešeni da se uvek povežu sa serverom koristeći statičku IP adresu servera umesto njegovog imena hosta. Čak i ako DNS server pokvari, računari i dalje mogu da pristupe serveru datoteka jer komuniciraju sa njim preko IP adrese.
Sa aplikacijama za daljinski pristup kao što je Windows Remote Desktop, korišćenje statičke IP adrese znači da uvek možete pristupiti tom računaru sa istom adresom. Korišćenje IP adrese koja se menja zahteva da znate u šta se menja da biste mogli da koristite tu novu adresu za udaljenu vezu.
Statičke u odnosu na dinamičke IP adrese
Suprotnost statičkoj IP adresi koja se nikada ne menja je dinamička IP adresa koja se stalno menja. Dinamička IP adresa je redovna adresa kao što je statička IP adresa, ali nije trajno vezana za uređaj. Umesto toga, dinamičke IP adrese se koriste određeno vreme, a zatim se vraćaju u skup adresa kako bi drugi uređaji mogli da ih koriste.
Ovo je jedan od razloga zašto su dinamičke IP adrese korisne. Ako bi ISP koristio statičke IP adrese za svoje klijente, stalno bi postojao ograničen broj adresa za nove kupce. Dinamičke adrese obezbeđuju način da se IP adrese ponovo koriste kada se ne koriste na drugom mestu, obezbeđujući pristup internetu za više uređaja nego što bi inače bilo moguće.
Statičke IP adrese ograničavaju vreme zastoja. Kada dinamičke adrese dobiju novu IP adresu, svaki korisnik koji je povezan sa postojećom se uklanja iz veze i mora da čeka da pronađe novu adresu. Ovo ne bi bilo mudro podešavanje ako server hostuje web sajt, uslugu za deljenje datoteka ili onlajn video igricu, a sve to obično zahteva stalno aktivne veze.
U lokalnoj mreži, kao što je kuća ili poslovno mesto, gde koristite privatnu IP adresu, većina uređaja je verovatno konfigurisana za DHCP i stoga koristi dinamičke IP adrese.
Nedostaci korišćenja statičke IP adrese
Glavni nedostatak koji statičke IP adrese imaju u odnosu na dinamičke je taj što se uređaji moraju ručno konfigurisati. Gore navedeni primeri u vezi sa kućnim web serverom i programima za daljinski pristup zahtevaju od vas da podesite uređaj sa IP adresom i pravilno konfigurišete ruter da komunicira sa tom specifičnom adresom.
Ovo zahteva više posla nego da priključite ruter i dozvolite mu da daje dinamičke IP adrese preko DHCP-a.
Ako je uređaju dodeljena IP adresa, na primer, 192.168.1.110, a vi idete na drugu mrežu koja daje 10.Ks.Ks.Ks adrese, nećete moći da se povežete sa statičkom IP-om. Umesto toga, uređaj će morati da se ponovo konfiguriše da koristi DHCP (ili da koristi statičku IP adresu koja radi sa tom novom mrežom).
Sigurnost može biti još jedan nedostatak korišćenja statičkih IP adresa. Adresa koja se nikada ne menja daje hakerima produženi vremenski okvir da pronađu ranjivosti u mreži uređaja. Alternativa bi bila korišćenje dinamičke IP adrese koja se menja i zbog toga bi od napadača zahtevalo da promeni način na koji komunicira sa uređajem.
Kako dobiti statičku IP adresu
Koraci za konfigurisanje statičke IP adrese u operativnom sistemu Windows su prilično slični u Windovs 11 do Windovs KSP. Takođe možete postaviti statičku IP adresu na svom telefonu ili tabletu.
Kako da promenite svoju IP adresu
Neki ruteri rezervišu IP adresu za određene uređaje koji su povezani na mrežu. Ovo se obično radi putem DHCP rezervacije i funkcioniše tako što povezuje IP adresu sa MAC adresom tako da svaki put kada određeni uređaj zatraži IP adresu, ruter mu dodeljuje onu koju ste izabrali da povežete sa tom fizičkom MAC adresom.
Možete pročitati više o korišćenju DHCP rezervacije na veb lokaciji proizvođača rutera. Evo linkova do uputstava kako da to uradite na ruterima popularnih proizvođača: D-Link, Linksis, NETGEAR, Google.
Za dobijanje statičke IP adrese za vaš dom ili posao potrebno je kontaktirati svog ISP-a, ali to možda nije opcija u zavisnosti od kompanije. Dodeljivanje statičkih IP adresa za javne IP adrese je obično skuplje od izbora opcije dinamičke IP adrese.
Lažirajte statičku IP adresu pomoću dinamičke DNS usluge
Pošto korišćenje statičke IP adrese za kućnu mrežu može koštati više od obične dinamičke IP adrese, odlučite se za obe korišćenjem usluge dinamičkog DNS-a (DDNS).
Dinamičke DNS usluge povezuju promenljivu, dinamičku IP adresu sa imenom hosta koje se ne menja. To je kao da imate sopstvenu statičku IP adresu, ali bez dodatnih troškova od onoga što plaćate za dinamičku IP adresu.
No-IP je jedan primer besplatne dinamičke DNS usluge. Preuzmite njihov klijent za ažuriranje DNS-a koji preusmerava ime hosta koje odaberete da bude povezano sa vašom trenutnom IP adresom. To znači da ako imate dinamičku IP adresu, možete pristupiti svojoj mreži koristeći isto ime hosta.
Dinamička DNS usluga je od pomoći ako želite da pristupite svojoj kućnoj mreži pomoću programa za daljinski pristup, ali ne želite da plaćate statičku IP adresu. Slično tome, možete da hostujete sopstvenu web lokaciju od kuće i koristite dinamički DNS kako biste osigurali da posetioci uvek mogu da pristupe vašoj web lokaciji.
Javna IP adresa dodeljena ruterima većine kućnih i poslovnih korisnika je dinamička IP adresa. Veće kompanije se obično ne povezuju na internet preko dinamičkih IP adresa; umesto toga, imaju dodeljene statičke IP adrese koje se ne menjaju.
ChangeIP.com je još jedna besplatna DDNS usluga, ali postoje mnoge druge.
Možda vas zanima: Šta je .webp datoteka?
Leave a Comment